ODLAZAK VELIKANA: Napustio nas je Ljubomir Maksimović, učitelj koji je znanjem i strpljenjem povezao vekove
Dodajte Kurir u vaš Google izborNapustio nas je Ljubomir Maksimović (1938-2026), jedan od najznačajnijih srpskih istoričara i vizantologa i redovni član SANU, kao i posvećeni član i donator Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat.
Kad je Adligat od Srpske akademije nauka i umetnosti od 2015. do 2017. godine preuzeo na poklon oko 800.000 knjiga, i kad su zlonamerni glasovi tražili da se preispita da li je zaista neophodno pokriti troškove angažovanja fizičkih radnika za prenos tolike građe, profesor Maksimović, koji nikoga od nas tada nije poznavao, lično je došao u naše privremene magacine, uverio se u obim i značaj posla i bez oklevanja otvoreno i javno stao na našu stranu. Strpljenje i istina - dva načela istorijske nauke, bila su duboko usađena u njegov karakter i u sve što je radio.
Kad nam je poverena dragocena istorijska građa iz XIV veka, profesor Maksimović je odmah došao u Adligat, potvrdio njenu autentičnost i posvetio se prevođenju pojedinih dokumenata sa starogrčkog jezika. Lično se postarao da sva izdanja Akademije i Vizantološkog instituta redovno stižu u našu biblioteku. Kad god bi Adligatu zatrebao oslonac u SANU, u profesoru Maksimoviću smo imali najpouzdanijeg saveznika.
Dragocena građa
U trenutku kad su se pojavile sumnje u moj autorski tekst o visokoj verovatnoći da se na Barbadosu nalaze grobovi potomaka poslednjih Nemanjića, tadašnji glavni urednik sajta RTS Zoran Stanojević bio je prema mom otkriću sumnjičav: „Šta ako te ospori Vizantološki institut?“ Bio sam uveren da me profesor Maksimović nikad ne bi olako javno osporio, makar iz prijateljskog poštovanja, a kada sam ga pozvao i ispričao mu šta se dogodilo, odlučio je da javno i svojim punim naučnim autoritetom podrži moje otkriće. U moru obaveza s kojima je živeo, svakodnevno je nalazio vremena da prati i podržava aktivnosti Adligata, pa nas je često iznenađivao poznavanjem čak i manjih projekata na kojima smo radili.
Maksimović je doktorirao pod mentorstvom jednog od najslavnijih evropskih vizantologa, akademika Georgija Ostrogorskog. Posebno ga je dirnula i obradovala činjenica da se u Adligatu danas čuva i dragocena zbirka knjiga iz lične biblioteke njegovog velikog profesora - kao živi most između učitelja, učenika i budućih čitalaca.
Usavršavajući se u Atini i Minhenu, Maksimović je izrastao u jednog od naših najvećih poznavalaca starogrčkog jezika i vizantijskih izvora. Na Katedri za istoriju Vizantije Filozofskog fakulteta u Beogradu prošao je sva akademska zvanja - od bibliotekara do redovnog profesora, u koje je izabran 1986. godine. Kao gostujući profesor predavao je na uglednim evropskim univerzitetima, prenoseći glas beogradske vizantološke škole širom Evrope.
Godine 2007. postao je prvi profesor emeritus u istoriji Univerziteta u Beogradu. U prelomnim godinama obavljao je dužnost dekana Filozofskog fakulteta (1994-1996), a bio je i dugogodišnji direktor Vizantološkog instituta SANU. Za redovnog člana SANU izabran je 2009. godine, dok je od 2015. do 2023. obavljao dužnost potpredsednika SANU za društvene i humanističke nauke.
Brojna priznanja
Uz to je bio predsednik Srpskog komiteta za vizantologiju, potpredsednik Međunarodne asocijacije za vizantijske studije (AIEB) i član akademija nauka u Atini, Parizu i Salcburgu. Za svoj naučni i društveni rad dobio je brojna visoka priznanja, među kojima su Oktobarska nagrada Grada Beograda (1973), počasni doktorat Univerziteta u Atini (1999), nagrada „Vladimir Ćorović“ za životno delo (2011), kao i priznanja Univerziteta u Sofiji, Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske i mnogih drugih. A u srcima svih nas koji smo s njim sarađivali dobio je najveće priznanje - sećaćemo ga se dok smo živi s puno topline i zahvalnosti.
Večni spomen i zahvalnost učitelju koji je strpljenjem i znanjem povezao vekove!